Улога колокација у тумачењу значења лексема у Енциклопедијском српско-енглеском речнику Бориса Хлебеца

Abstract

Будући да Енциклопедијски српско-енглески речник / Comprehensive Serbian-English Dictionary (ЕР) Бориса Хлебеца (2010) својом макро- и микроструктуром излази из оквира традиционалног лексикографског остварења код нас, он је и богат извор за различита лексичко-семантичка, лексикографска, али и лингвокултуролошка истраживања. Предмет овога рада јесу колокације, тј. постојанији лексички спојеви унети у речнички чланак, чија је функција разграничење значења полисемантичких речи, с једне стране, те оних блискозначних, с друге. На значењу примера слаб и лош у српском језику, чија се значења укрштају одређеним заједничким семама, што, у појединим случајевима, потврђују и преводни еквиваленти на енглеском (попут weak, bad, poor), постављају се следећи циљеви истраживања: (а) идентификовати заједничка и диференцијална семантичка обележја на основу значења примарних колоката (нпр. слаб ≈ лош стрелац, слабо здравље, лоше памћење и сл.; али: слаб чај, снег, -о пиво ≠ лош чај, снег, -е пиво); (б) сагледати степен и значај контекстуализације (нпр. знати из лошег искуства; Болесник је провео лошу ноћ.); (в) на основу рестрикција у удруживању наведених придева с именицама, издвојити семантичке скупине именица као модел за израду једнојезичног речника колокација српског језика. Истраживање лексичке спојивости и рестрикција у том процесу у овом раду примарно је усмерено на истицање значаја овако уређеног речничког чланка, у којем су све нијансе значења лексеме контекстуализоване и на тај, једини теоријскометодолошки ваљан начин, јасно дефинисане. Истовремено, када су колокације у питању, истаћи ће се значај овога модерног, структурно комплексног, садржајно врло обухватног речника, вишеструко окренутог ка кориснику, а чије потенцијале тек треба испитати и применити дате закључке на израду нових речника различитих профила.